Ево нас по трећи пут на Недељи финског филма коју организују Културни центар Београда, Фински филмски фонд и Амбасада Финске у Београду. Године 2010. – први пут смо се открили једни пред другима. Две године касније навикавали смо се једни на друге. Сада, 2014. године, чини се да постајемо традиција и то је најбољи знак да између финског филма и београдске публике постоји јака веза. Није то само због браће Каурисмаки, већ и због снаге и лепоте филмова које праве други одлични редитељи, попут Домеа Карукоског, Акија Лоухимијеса, Петера Линдхолма, Клауса Хареа … Све су бољи и има их све више. Показало се да у случају финског филма квантитет даје и квалитет. Током 2011. и 2012. у Финској је произведено по 29 играних филмова, а прошле, 2013. године рекордна 32 играна филма. Видећемо само део те богате продукције и, поред добро нам знаних Акија Лоухимијеса и Мике Каурисмакија, упознаћемо Марит Лали, Сима Халинена, Улрику Бенгтс и искусну, у свету али не и код нас познату и цењену редитељку Пирјо Хонкасало. Њихови филмови освојили су највеће националне и неке важне међународне награде, а неки од њих били су фински кандидати за Оскара и за награду Европске филмске академије. Ови филмови углавном нису биоскопски хитови али су дела значајна за финску културну баштину. Ипак у 2012. години, филмови На север и Било једном на северу нашли су се међу 20 најгледанијих филмова у Финској и, заједно са тинејџерским хитом Рики Репер, добро су се носили са „Леденим добом“, „Немогућом мисијом“, Џејмсом Бондом и Хобитима. Укупно седам финских филмова нашло се на тој листи што говори да су национална остварења довољно цењена код куће, а то би пожелеле многе европске кинематографије. О томе колико су та остварења цењена говори и податак да је за домаће филмове у 2013. години у биоскопима продато око 1.800.000 карата, што је бројка за уважавање, мада је у 2012. и 2011. за финске филмове годишње продавано и више од два милиона биоскопских улазница.
Ако упоредимо остварења која ћемо гледати на овогодишњој „Недељи финског филма“ видећемо да све приче и сви ликови теже да буду своји, да онакви какви јесу буду прихваћени као равноправни чланови заједнице, као људи, као личности. Таква је и Марит, новонастала жена из Отвори ми се, сви ликови из филмова Акија Лоухимијеса Вуосари – гола лука и Црна кугла, тринаестогодишњи Карл који шегртује на светионику у флму Улрике Бенгтс Помоћник и на посебан начин четрнаестогодишњи Симо који покушава да открије сопствени идентитет у филму Бетонска ноћ, апсолутном победнику на овогодишњој додели националних филмских награда Јуси.
С друге стране, за многе филмске јунаке бити свој значи живети по своме, независно од других, од традиције, друштвеног поретка, предрасуда и очекивања. Живети као човек.
То покушавају јунаци филмова На север, На прагу зрелости, Изнад тамне воде и Било једном на северу. Наравно да то није ни мало лако и све њихове тежње производе снажне драме које редитељи претварају у различите филмске жанрове.
Надам се да ће ови филмови бити прави изазов за вас и да ћете уживати.
С поштовањем,
Небојша Поповић
селектор Недеље финског филма
Карте по цени од 250 динара можете купити на благајни Дворане КЦБ-а. Радно време благајне од 16 – 21 сат.