Три изложбе у Културном центру Београда

Галерија Артгет, Трг Републике 5/И
МИЛЕНА ЂОРЂЕВИЋ (Србија) и ДЕЈАН КАЛЕЗИЋ (Црна Гора)
ЈА, изложба фотографија

Изложба ЈА аутора Милене Ђорђевић (Србија) и Дејана Калезића (Црна Гора) у селекцији уметничког директора галерије Артгет у 2014. Александра Келића представља покушај аутора да се у простору документарне фотографије одговори на питања од друштвеног значаја. С обзиром на чињеницу да су све теме „испричане“, ови аутори, свако на свој начин, из субјективне визуре покушавају да испровоцирају посматрача на размишљање о питањима везаним за еманципацију, пре свега родну, на овим просторима. Њихов приступ је ликовно интригантан, али с мером којом се жели заштитити како интегритет портретисаних тако и публика од могућег шока због самог садржаја.
За човека су божанства једна веза између њега и космоса, а за жену су божанства само једна веза између ње и човека. Јован Дучић, Благо цара Радована

Галерија Подроом, Трг републике 5
САША ТКАЧЕНКО
ТКАНИНА

Изложба Тканина (Фабриц) представља резултате процеса истраживања сценографије јавног простора, који је визуелни уметник Саша Ткаченко започео током шестонедељног боравка у Њујорку у Тхе Интернатионал Студио & Цураториал Програм (ИСЦП) и реализује се у оквиру Награде Димитрије Басичевић Мангелос за 2013. годину.

Изложба артикулише Ткаченково испитивање простора, испрва спроведено кроз секвенце кратких, ноћних видео записа архитектуре призора њујоршких улица, које се развило у студију, обухватајући више од стотину полароида. Технички ограничене могућности полароид фотографије (слаба осетљивост фото сочива и немогућност контролисања исхода фотографског процеса) уз неповољне услове ноћног осветљења послужили су му као адекватан оквир за третирање призора и његово превођење у слику. Као резултат настала је серија полароид фотографија које укидају призор разапете америчке заставе (једног од доминантних означитеља јавног простора у овом граду, који битно уређују његову појавност), сводећи га на ниво дестабилизованог објекта, истовремено истучући његову материјалност.
Изложба Фабриц обухвата три целине које на различите начине третирају заставу Сједињених Америчких Држава као објекат лишен симболичких и идеолошких значења…

На отварању изложбе београдски бенд ВВхиле ће извести десетоминутни музички перформанс.

Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
АЛЕКСАНДАР КУЈУЧЕВ
Био сам срећан
Ох, како сам лагао

У тренуцима стрепње, наде, жудње, велике туге или среће, наше мисли и осећања постају титлови филма у којем је свет који нас окружује само случајна сценографија. Тада постајемо свесни суштинске усамљености сваког људског бића.

Александар Кујучев, графички дизајнер и фотограф, инспирисан књигом Јукиа Мишиме, Исповест маске низом фотографија у које, инкорпорирањем кратких цитата из поменуте књиге у просторе лишене људског присуства – из ракурса непосредног искуства визуелним језиком говори о настајању опште изолованости и свеприсутније усамљености појединца. Реченице и места њиховог приказивања одабрани су интуитивно и спонтано, без јасно унапред дефинисаних критеријума избора, као и без свесног плана како ће се они комбиновати да би произвели неки специфичан учинак на посматрача. Оне не илуструју радњу романа из кога су прузете, оне су семпловане као складишта кондезованих мисли и осећања која се могу активирати њиховом реконтекстуализацијом и постављањем у однос са специфичним визуелним садржајем.
Ове путујуће реченице, које се крећу између поља книжевности и поља визуелних уметности, остварују нове и другачије семантичке садржаје. Оне се пред посматрачем појављују као амбијентализовани текстулани фрагменти у кадру фотографског рада, преносећи значење сцена у које су постављени на веома енигматичан начин, као да пружају код за дешифровање тих визалних догађаја за које су дате сцене изабране као место одвијања, остављајући посматрача да се сам упусти у процес њихове артикулације и интерпретације.