Tribina Društva mladih lingvista i Društva za strane jezike i književnosti Srbije

„Smisao najavljenih reformi Ministarstva prosvete: posledice ukidanja drugog stranog jezika u školskom sistemu“
Učestvuju profesori Filološkog fakulteta: dr Jelena Filipović (španski jezik), dr Ljiljana Đurić (francuski jezik), dr Olivera Durbaba (nemački jezik), dr Julijana Vučo (italijanski jezik), dr Jelena Ginić (ruski jezik) i dr Nenad Tomović (engleski jezik).

Postoje ozbiljne indikacije da će se drugi strani jezik proglasiti fakultativnim predmetom u osnovnim školama i tako praktično prestati da se uči. Tako bi nemački, francuski, ruski, italijanski i španski jezik prestali da budu deo obaveznog obrazovanja. Ove promene mogle bi da se uvedu već od naredne školske godine i zato organizujemo tribinu na kojoj će stručnjaci sa Filološkog fakulteta otvoreno govoriti o ovom problemu koji pogađa čitavo naše društvo.

Drugi strani jezik sporan je u propisima. Nastavni plan za osnovno obrazovanje nije usklađen sa novim zakonom i potrebno je da se broj časova smanji na zakonski nivo, u vezi sa čim su Ministar prosvete Srđan Verbić i zaštitnik građana Saša Janković uputili zahtev Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Strani jezik je u nastavnom planu obavezan izborni predmet zajedno sa građanskim, veronaukom i izabranim sportom (treći čas fizičkog vaspitanja). Međutim, zakon ga ne prepoznaje u ovom statusu i stoga se može desiti da bude izbačen. Za sada zvaničnih informacija po ovom pitanju nema.

Glas struke, koja je protiv ukidanja stranih jezika, može se čuti kroz saopštenja i predloge koje daje Društvo za strane jezike i književnosti. SANU je takođe podržala učenje stranih jezika održavši skup „Jezik u obrazovanju“ u maju mesecu. Na tribini u Kulturnom centru Beograda govoriće učesnici ovog skupa, profesorke i profesori Filološkog fakulteta u Beogradu.
Da li želimo da naša deca ne uče strane jezike? U Srbiji se od 1947. uči po nekoliko stranih jezika, a ne samo jedan. U vremenu kada se u Evropi podstiču mobilnost, razmene svih vrsta i zbog toga insistira na učenju barem dva jezika pored maternjeg, mi ukidamo nešto što smo već imali razrađeno u prošlosti i po čemu smo u to vreme bili uzorni.

Treba li maloj zemlji sa 7 miliona stanovnika, koja je neminovno upućena na saradnju sa inostranstvom, znanja još nekog jezika osim engleskog? Ako su nam glavni trgovniski partneri Austrijanci, Rusi, Italijani – da li smemo sebi da dopustimo luksuz da ove jezike ne učimo? Ilustrativan primer je velika potreba za italijanskim je nastala u Kragujevcu kada je Fijat kupio „Zastavu”. Učiti samo engleski, međutim, znači slabljenje kontakata, ekonomskih i kulturnih pre svega, sa drugim područjima. Važno je na kojim smo sve jezicima mi sposobni da kvalitetno predstavimo svoje proizvode i svoju kulturu.

Potrebno je ukazati i na neke raširene zablude: učenje stranih jezika ne ugrožava poznavanje maternjeg; učenje više od jednog stranog jezika nije mentalno opterećenje za đake; nije tačno da se u školi ne može naučiti jezik. Međutim, u osnovnoj školi je već sada mali fond časova za drugi strani jezik, pa ga đaci ne savladaju u dovoljnoj meri. U Francuskoj, na primer, đaci na maturi obavezno polažu jedan strani jezik, i to na nivou B2.

Po pitanju stranih jezika, odluke prosvetnih vlasti dovode u pitanje naša opredeljenja, znanja i mogućnost đaka iz Srbije da kad odrastu učestvuju u svetskim tokovima i pozicioniraju se na modernom tržištu rada.

Pozivamo Vas na ovu tribinu kako bismo zajedno prodiskutovali o dotičnom problemu i mogućim rešenjima!

Društvo mladih lingvista i Društvo za strane jezike i književnosti Srbije