Трибина Друштва младих лингвиста и Друштва за стране језике и књижевности Србије

„Смисао најављених реформи Министарства просвете: последице укидања другог страног језика у школском систему“
Учествују професори Филолошког факултета: др Јелена Филиповић (шпански језик), др Љиљана Ђурић (француски језик), др Оливера Дурбаба (немачки језик), др Јулијана Вучо (италијански језик), др Јелена Гинић (руски језик) и др Ненад Томовић (енглески језик).

Постоје озбиљне индикације да ће се други страни језик прогласити факултативним предметом у основним школама и тако практично престати да се учи. Тако би немачки, француски, руски, италијански и шпански језик престали да буду део обавезног образовања. Ове промене могле би да се уведу већ од наредне школске године и зато организујемо трибину на којој ће стручњаци са Филолошког факултета отворено говорити о овом проблему који погађа читаво наше друштво.

Други страни језик споран је у прописима. Наставни план за основно образовање није усклађен са новим законом и потребно је да се број часова смањи на законски ниво, у вези са чим су Министар просвете Срђан Вербић и заштитник грађана Саша Јанковић упутили захтев Заводу за унапређивање образовања и васпитања. Страни језик је у наставном плану обавезан изборни предмет заједно са грађанским, веронауком и изабраним спортом (трећи час физичког васпитања). Међутим, закон га не препознаје у овом статусу и стога се може десити да буде избачен. За сада званичних информација по овом питању нема.

Глас струке, која је против укидања страних језика, може се чути кроз саопштења и предлоге које даје Друштво за стране језике и књижевности. САНУ је такође подржала учење страних језика одржавши скуп „Језик у образовању“ у мају месецу. На трибини у Културном центру Београда говориће учесници овог скупа, професорке и професори Филолошког факултета у Београду.
Да ли желимо да наша деца не уче стране језике? У Србији се од 1947. учи по неколико страних језика, а не само један. У времену када се у Европи подстичу мобилност, размене свих врста и због тога инсистира на учењу барем два језика поред матерњег, ми укидамо нешто што смо већ имали разрађено у прошлости и по чему смо у то време били узорни.

Треба ли малој земљи са 7 милиона становника, која је неминовно упућена на сарадњу са иностранством, знања још неког језика осим енглеског? Ако су нам главни трговниски партнери Аустријанци, Руси, Италијани – да ли смемо себи да допустимо луксуз да ове језике не учимо? Илустративан пример је велика потреба за италијанским је настала у Крагујевцу када је Фијат купио „Заставу”. Учити само енглески, међутим, значи слабљење контаката, економских и културних пре свега, са другим подручјима. Важно је на којим смо све језицима ми способни да квалитетно представимо своје производе и своју културу.

Потребно је указати и на неке раширене заблуде: учење страних језика не угрожава познавање матерњег; учење више од једног страног језика није ментално оптерећење за ђаке; није тачно да се у школи не може научити језик. Међутим, у основној школи је већ сада мали фонд часова за други страни језик, па га ђаци не савладају у довољној мери. У Француској, на пример, ђаци на матури обавезно полажу један страни језик, и то на нивоу Б2.

По питању страних језика, одлуке просветних власти доводе у питање наша опредељења, знања и могућност ђака из Србије да кад одрасту учествују у светским токовима и позиционирају се на модерном тржишту рада.

Позивамо Вас на ову трибину како бисмо заједно продискутовали о дотичном проблему и могућим решењима!

Друштво младих лингвиста и Друштво за стране језике и књижевности Србије