Tribina: Maga Magazinović, 1882 – 1968

Maga Magazinović je bila prva novinarka i bibliotekarka, začetnica modernog plesa u Srbiji…

Marija Maga Magazinović rođena je u Užicu 1882, a umrla u Beogradu 1968. godine. U Beogradu je završila Višu žensku školu, a potom i fakultet, gde je diplomirala 1904. kod profesora Brane Petronijevića. Odlazi u Nemačku 1909. godine, gde na Berlinskom univerzitetu nastavlja usavršavanje iz nemačkog jezika i studira istoriju umetnosti, a baletsku umetnost uči kod najpoznatijih umetnika i teoretičara tog vremena Elizabete i Isodore Dankan, Minete Vegman. Pohađa i glumu, i to kod velikog Maksa Rajnharta. U Beogradu, uz odobrenje Ministarstva prosvete, 1910. otvara Školu za deklamaciju, estetsku gimnastiku i inostrane jezike.
Nakon još nekoliko boravaka i usavršavanja u Nemačkoj, menja ime svoje škole u Škola za ritmiku i plastiku Mage Magazinović, koja će sve do 1935. raditi i postojati paralelno sa klasičnim baletskim obrazovanjem u Beogradu.
Maga Magazinović je i prva bibliotekarka u Narodnoj biblioteci Srbije i prva žena kojoj je žurnalistika bila poziv. Radila je u Politici, a sarađivala i u Pijemontu i Srpkinji. Iako je pola veka bila potpuno posvećena modernoj umetničkoj igri, nikada se nije sasvim odrekla svoje novinarske profesije. Pisala je za Poltiku tekstove o ritmici i plastici kao oblicima telesnog i duhovnog vaspitanja omladine, a posebno ženske mladeži.
Punih četrdeset godina Maga Magazinović bila i profesor filozofije, nemačkog i srpskog jezika u Prvoj ženskog gimnaziji. Uprkos tome ona je veliku energija ulagala u razvoj umetnosti igre na našim prostorima, stalno se usavršavajući na specijalističkim kursevima u Evropi, sve do početka Drugog svetskog rata. Posle rata bila je angažovana kao profesor u Državnoj baletskoj školi za nekoliko predmeta, između ostalog i istoriju igre, za koji je napisala prvu takvu istoriju na srpskom jeziku. Objavila je više stručnih radova vezanih za pedagogiju, modernu umetničku igru, telesnu kulturu. Bavila se i prevođenjem sa nemačkog i ruskog jezika. Napisala je autobiografsku knjigu Jedan život, koji je u delovima štampan u Letopisu matice srpske, a u celini objavljen u knjizi Moj život, koju je priredila Jelena Šantić, a objavila izdavačka kuća Clio iz Beograda 2000. godine.
Toliko toga što je činilo njen život bilo je prerano, sve dok nije postalo prekasno. Ali njen neizbrisivi trag u srpskoj kulturi i našem sećanju je ostao.
U njenom rodnom Užicu od 2003. godine postoji ulica koja nosi njeno ime u samom centru grda u kojoj se nalazi i Narodno pozorište. I u Beogradu, na teritoriji opštine Zvezdara, postoji ulica sa njenim imenom.

Učestvuju: Tatjana Korićanac, Dubravka Đurić, Vera Obradović i Anđelka Cvijić; plesnu numeru izvodi Ana Džanković

Beograd iz ženskog ugla – Šetnja

ŠETNJA SE OTKAZUJE IZ TEHNIČKIH RAZLOGA.

U subotu 19. novembra prošetaćemo Beogradom Mage Magazinović.
Okupljanje je predviđeno za 11 sati ispred Zadužbine Ilije M. Kolarca na Studentskom trgu 5.
Ovo mesto ima poseban značaj u životu Mage Magazinović. kao i svi gradski punktovi koje ćemo obići: Narodno pozorište, bioskop Balkan, kuća Krsmanović, Ruski dom, Oficirski dom, zaključno sa parkom Manjež i JDP.
Šetnju vodi Bojana Ibrajter Gazibara, istoričarka umetnosti.
Ne postoji loše vreme za šetnju, postoji samo loša garderoba. Ipak, ako bude u subotu padala kiša ili duvala ledena košava, šetnju ćemo odložiti.