Трибина: НАСИЉЕ, МРЖЊА, ОЗЛОЈЕЂЕНОСТ И ОПРОШТАЈ

31.05.2011, 13:28.
blank-image

Београдски психоаналитичари у сарадњи са Културним центром Београда представљају савремене психоаналитичке концепте у циклусу од 4 трибине.

На овој трибини говориће се о насиљу, мржњи, озлојеђености и опроштају. Разумевање и објашњење ових феномена тумачиће се психоанлитичким концептима, динамиком односа кроз специфичност унутрашње и спољашње реалности.
Насиље је све чесће међу младима у нашој средини, које проистиче из медјуигре компликованости и поремећаја одрастања, те додатног негативног утицаја средине. У оваквој атмосфери унтрашње и спољашње реалности, психолошке границе су крхке и лако их је разорити а као последицу можемо имати насилно и агресивно понашање посебно медју младим људима.
Нестабилност у развоју, која иначе постоји, подржана спољњим факторима доприноси да се стварају снажни амбивалентни односи љубави и мржње. У нестабилним ситуацима спољње реалности може надвладати мржња као облик комуникације медју људима а која се претвара у конфликте различитих размера који могу довести до уништења. Тако се мржња која постаје опасност потискује и претвра у озлоједјеност као склониште од сопствене агресије, која истовремено блокира даљу могућност развоја. Ходајући кроз време након низа наших менталних активности долазимо до опроштаја и питања у каквом је односу са заборављањем, репарацијом, туговањем, са процесом разумевања и прораде, који неминовно доводе до питања да ли је могуће увек опростити и да ли је тиме постигнут унутаршњи мир.

Модераторка: Љиљана Миливојевић, пуноправни психоаналитичар
Учесници: Војислав Ћурчић, тренинг психоаналитичар; Марина Ивановић, психоаналитичар; Александар Контић, психоаналитичар; Љиљана Миливојевић, пуноправни психоаналитичар; Јасминка Шуљагић, тренинг психоаналитичар

Са својим почецима у 19. и великим развојем у 20.веку, психоанализа – као теорија личности и терапијски метод – и даље се обогаћује и мења.
Београдски психоаналитичари у сарадњи са Културним центром Београда представљају савремене психоаналитичке концепте у циклусу од 4 округла стола.
Како изгледа љубав, страст и сексуалност данас, на размеђи фантазијског, виртуелног и реалног? Да ли се развој завршава са петом годином живота или представља могућност присутну у сваком животном добу, има ли томе краја? Да ли постоји и где је излаз из круга насиља, мржње и озлојеђености? Да ли се трауме родитеља неизбежно преносе на дете, шта су то породичне тајне и „духови у дечјој соби“ или: шта све може да буде савремена породица?

Loading...