УЛАЗ У ПРАЗНИНУ (Француска/Италија/Јапан), 2009.

*Филм се не препоручује млађима од 18 година

Оскар и његова сестра Линда недавно су стигли у Токио. Оскар је ситни дилер дрогом, а Линда ради у ноћном клубу као стриптизета. Једне ноћи Оскар је ухваћен у полицијској потери и убијен. Док лежи мртав, његов дух одан обећању које је дао сестри, да је никада неће оставити, одбија да напусти свет живих. Док лута градом, његове визије расту и постају кошмарне. Прошлост, садашњост и будућност спајају се у халуцинантом вртлогу.
режија: Гаспар Ное
сценарио: Гаспар Ное и Лусил Хаџихалиловић
фотографија: Беноа Деби
музика: Томас Бангалтер
улоге: Натанијел Браун, Паз де ла Уерта, Сирил Роа, Оли Александер, Масато Тано
фестивали: Кан , Торонто, Санденс, Ситдјес…

**********

ИЗЈАВА РЕДИТЕЉА:
Растао сам атеистички одгајан, али на крају адолесценције, када почнете да пушите џоинт, почињете себи да постављате питања о смрти и евентуалном постојању после ње. Иако никада нисам делио неко религиозно схватање, почеле су да ме занимају књиге о реикарнацији, посебно Лифе афтер Деатх Рајмонда Мудија и имао сам неке идеје о томе шта би ми се могло догодити када умрем. Овај страх од смрти притиска више како постајете старији, али моја почетна идеја о прављењу филма који се бави овом темом, тј. шта се догађа после смрти главног карактера, потиче из тог времена. Касније, када сам имао око 23 године, гледао сам Ладy ин тхе Лаке (Роберт Монтгомерy, 1947). Филм је снимљен цео из угла главног карактера под дејством опијата. Скоро да сам ушао у екран и Марлову главу гледајући га, чак и поред тога што је филм био црно-бели и титлован. Мислио сам да је техника снимања кроз очи каракатера најлепша кинематографска мајсторија и да онда када будем правио филм о другом свету, снимаћу га кроз субјективну визију карактера. Годинама касније, уводна сцена филма Кетрин Бигелоу Странге Даyс потврдила ми је је ефективност овог филмског средства. Тако, ово је идеја коју сам имао дуго. Писао сам је у протеклих 15 година и не могу тачно рећи колико сам верзија имао. Прва је била наративнија и линеарнија, док су касније верзије биле апстрактније и еуфоричније.

Токио
Прва везија сценарија догађала у Француској, онда сам написао нову везију мислећи на Њујорк. Али за мене, Јапан је најфасцинантнија земља где сам одувек желео да снимам. За овај специфичан пројекат са халуциногеним секвенцама биле су потребне врло живе боје, Токио је био савршено окружење. Иако је изгледало да ће бити компликовано, било је велико задовољство снимати тамо и био бих врло срећан са снимим још неки филм у Јапану. Филмска екипа је била толико пасионирана да су сви радили и по 14 сати дневно, шест дана у недељи. Снимајући овај филм поново сам нашао енергију коју сам имао као млад снимајући кратке филмове, али сада са овом невероватно талентованом и професионалном екипом. Њихова жеља за перфекцијом је била право уживање.