UMETNOST HVATANJA BUMERANGA, razgovor o knjizi pesama Nine Živančević

Učestvuju: Vladimir Kopicl, Aleksandar Jerkov, Dejan Aleksić i autorka
Umetnost hvatanja bumeranga: izabrane i nove pesme Nine Živančević, koje je priredio Vladimir Kopicl, jesu presek tridesetogodišnje, dosadašnje, plodne i značajne karijere. Ona se može predstaviti i stihovima koje je priređivač izdvojio kao amblematske: „umesto stihova pišem/ hrabri ludi život“. Ono što je, čini se, konstanta ovog opusa, ono što najviše uzbuđuje u poeziji Nine Živančević, dakle, upravo i jeste sposobnost pesnikinje da obuhvati najrazličitija egzistencijalna iskustva. Ona su prostorno, vremenski i na svaki drugi način udaljena, a pesnikinja uspeva da, povezujući i predočavajući ih, stvori iluziju celovitosti i dostupnosti Sveta, odnosno mogućnosti da se taj Svet dosegne.

Iz pogovora Vladimira Kopicla:

„Prvo, Nina je pesnik, pesnikinja uz to, kakvih nemamo mnogo ni mi, ni Svet. Kao što lepo reče Čarls Simić – ‘Nina Živančević je jedan od najzanimljivijih i najoriginalnijih pesnika iz Istočne Evrope, iz onog dela sveta gde se danas piše najbolja poezija.’ Ili, kao što napisa Andrej Kodresku, iha-ha pesnik i antologičar savrmene američke poezije – ‘Ona piše poeziju koju bismo svi pisali kad bi nas nosila ta snažna jadransko-atlantska krila. Od nas bilingvalnih gerilaca ona je glavni nosilac vatre.’
Drugo, ne samo pesnik, ili pesnikinja.
I performerka, čije su duge i duge-duge pesme, poput ‘Bila sam ratni izveštač iz Egipta’ ili ‘Čini mi se’, ili ‘Feniks’, pa delovi i total ‘Isceljenja’ uzoriti i poznati, festivalski i scenski, pa i na nosačima zvuka i digitalnim transverzalama već uveliko odomaćeni modeli ovog žanra bez žanra.“

Biografija:

Pesnikinja, prozaistkinja, esejistkinja, teoretičarka, kritičarka i prevoditeljica, Nina Živančević objavila je svoju prvu pesničku knjigu 1982 i za nju dobila Brankovu nagradu. Do sada je objavila petnaest pesničkih zbirki na srpskom, francuskom i engleskom jeziku, šest proznih knjiga i dve studije: o recepciji Crnjanskog i našim umetnicima u egzilu.
Književnost i teoriju pozorišne avangarde predavala je na brojnim univerzitetima, a trenutno predaje na Sorboni i univerzitetu Paris 8. Živi i radi u Parizu.

Na srpskom jeziku objavila je, između ostalih, sledeće knjige: Pesme (1982), Mostovi koji rastu (1984), Gledajući knjige nezavisnih izdavača (1985), Duh renesanse (1989), Vizantijske priče (1995), Prodavci snova (2000), Orfejev povratak (2003), Krajem veka (2004), Iznenadni blesak: razgovori sa savremenicima (2009), Crnjanski i njegov čitalac (2012).