Поводом 250 година од смрти Г.Ф.Хендла, II део
Фасцинантност Хендла се огледа не само у његовим оркестралним делима, операма и ораторијумима, него шта више и у његовим композицијама за чембало. Хендл је пре свега стекао првобитни реноме као један од највећих чембалиста XVIII века. Његов велики колега Доменико Скарлати је 1708. године, након чембалистичког дуела са Хендлом у Риму, из кога су обоје изашли као равноправни победници, изјавио: „или је Хендел опседнут ђаволом, или је просто један Саксонац“.
На програм концерта су:
Пассацаглиа из Суите г-молл, ХWВ 432
Суитес де Пиèцес поур ле Цлавецин, Ливре I, но.7 (1720)
Прелуде & Аллегро а-молл, ХWВ 576
Суите д-молл, ХWВ 447
Аллеманаде – Цоуранте – Сарабанде – Гигуе
Суите д-молл, ХWВ 437
Суитес де Пиèцес поур ле Цлавецин, Ливре II, но.4 (1733)
Прéлуде – Аллеманде – Цоуранте – Сарабанде цон вариазиони – Гигуе
Суите е-молл, ХWВ 438
Суитес де Пиèцес поур ле Цлавецин, Ливре II, но.5 (1733)
Аллеманде – Сарабанде – Гигуе
Суите д-молл, ХWВ 436
Суитес де Пиèцес поур ле Цлавецин, Ливре II, но.3 (1733)
Аллеманде – Аллегро – Аир (Лентемент) – Гигуе (Престо) – Менуетто цон вариазиони
Суите г-молл, ХWВ 439
Суитес де Пиèцес поур ле Цлавецин, Ливре II, но.6 (1733)
Аллеманде – Цоуранте – Гигуе
Цхацонне Г-дур, ХWВ 435
Суитес де Пиèцес поур ле Цлавецин, Ливре II, но.2 (1733)