VI Međunarodni festival čembala: Miloš Petrović, autorski koncert

Poštujući tradiciju narodnih muzičara, improvizacija je sastavni (predviđeni) deo kompozicija koje su na programu.

Tragajući za korenima muzičkog jezika koji me toliko privlači, a zaboravljajući početke mog kompozitorskog rada, smatrao sam da je ova opsesija nastala negde krajem 80-tih godina. Preslušavajući svoje stare snimke sa traka i ploča snimljenih od sredine 70-tih do sredine 80-tih godina, stanovio sam istovetnost imaginacije i jezika i u mojim sadašnjim delima sa zvukom Levanta.
Dalje tragajući, prisetio sam se čak i koncerta Esme Redžepove u zemunskom Domu kulture početkom 60-tih godina. Moja fasciniranost zvukom i ritmovima izvela me je čak i ispred bine da zaigram i „zasviram harmoniku“ na bakimoj tašni. Iako je ovaj „nastup“ doveo do očajanja moje roditelje i baku, bilo im je jasno da će im sin i unuk postati „muzikant“.
Moje mnogo kasnije interesovanje za muziku Levanta i Balkana iznenadilo je muzičku javnost, koja me je do tada poznavala kao klasičnog muzičara i kompozitora elektroakustičke muzike, ali i kao izvođača savremene i barokne muzike pisane za klavir i čembalo. „Povratak korenima“ dogodio se u mojim nastupimo u džez ansamblima.
Svite za čembalo i klavir nastale ove godine, predstavljaju nastavak ovih mojih opredeljenja. Duh Levanta, verujem, sačuvan je u delima za čembalo pisanim u stilu francuskog baroka, ali i u delima.temama pisanim za klavir. Poštujući tradiciju narodnih muzičara, improvizacija je sastavni (predviđeni) deo ovih kompozicija.
Miloš Petrović

Na programu koncerta:

Svita za čembalo br. 2 (2009)
Largo
Larghetto
Andante
Moderato
Adagio
Allegro
* prvo izvođenje

Svita za čembalo „Mihailo iz Peći“ (1999-2009)
San Lazzaro
Mihailo, budala!
Interludio
Ah, ko je on?
Interludio – Hamzina igra
Baš lepo je sve!
Ko hoće samnom?
Baš ništa nije bilo
* prvo izvođenje

Svita za klavir „Mala istorija Levanta“ (2009)
Kako je šejtan odneo Koltrejnovu dušu u Maroko
Kako se probudio Kosta Grk
Kako su konji izdali svoje gospodare
Kako se domisliti Hadži-Jakovu
Kako je zaspala stara tetka Merdena
Kako je strast preslikala lepotu
• prvo izvođenje

Miloš Petrović (Beograd, 1952)
Svestrane skativnosti ovog umetnika na području interpretacije (čembalo, klavir, kamerna muzika) i kompozicije (elektroakustična, džez i multimedijalna muzika) donele su mu istaknuto mesto u savremenom muzičkom društvu. Diplomirao je na klavirskom odseku FMU u Beogradu 1974. godine u klasi prof. Trbojevića i magistrirao na odseku za čembalo 1988. godine u klasi prof. Olivere Đurđević. Specijalizovao je čembalo u klasi prof. Zuzane Ružičkove na Muzičkoj akademiji u Pragu (1978), kod prof. Rafaela Pujane u Granadi (1984), kao i kod prof. Iget Drajfus na Académie musicale de Villecroze u Francuskoj (1985).
Kao solo čembalista, nastupao je sa kamernim orkestrima Dušan Skovran i Pro Musica, sa Beogradskom flharmonijom i Simfonijskim orksetrom RTS. Bio je član Beogradskog kvarteta. U zemlji i inostranstvu (Francuska, Nemačka, Grčka, Španija, Češka) održao je brojne resitale sa delima francuskog i nemačkog baroka kao i delima svaremenih kompozitora.
Miloš Petrović je komponovao niz dela seriozne muzike: kamerna, solistička i orkestarska, u oblasti elektroakustike i džeza. Autor je i dve kamerne opere Derlad („Les enfantes terribles“) po romanu Žana Koktoa 1971. godine, i operu Mihailo iz Peći po istoimenom autorovom romanu 2002. godine. Dela su mu izvođena i snimana u zemlji i inostranstvu na BEMUS-u, Zagrebačkom bijenalu, Opatijskoj tribini, u Kanadi, Nemačkoj, Mađarskoj i Francuskoj. Objavio je 3 CD-a muzike za čembalo baroka i 20. veka, kao i 9 CD-a sa svojim delima (seriozna muzika i etno-džez).
Napisao je zbirku priča Levant nad Levantom i romane Žitije Mardarija monaha i Mihailo iz Peći. U časopisu „Bestseler“ objavljuje prikaze džez i etno-džez izdanja, kao i kratke eseje o muzičkom izvođaštvu i pedagogiji.
Profesor je čembala i kamerne muzike na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.