VI Међународни фестивал чембала: Милош Петровић, ауторски концерт

Поштујући традицију народних музичара, импровизација је саставни (предвиђени) део композиција које су на програму.

Трагајући за коренима музичког језика који ме толико привлачи, а заборављајући почетке мог композиторског рада, сматрао сам да је ова опсесија настала негде крајем 80-тих година. Преслушавајући своје старе снимке са трака и плоча снимљених од средине 70-тих до средине 80-тих година, становио сам истоветност имагинације и језика и у мојим садашњим делима са звуком Леванта.
Даље трагајући, присетио сам се чак и концерта Есме Реџепове у земунском Дому културе почетком 60-тих година. Моја фасцинираност звуком и ритмовима извела ме је чак и испред бине да заиграм и „засвирам хармонику“ на бакимој ташни. Иако је овај „наступ“ довео до очајања моје родитеље и баку, било им је јасно да ће им син и унук постати „музикант“.
Моје много касније интересовање за музику Леванта и Балкана изненадило је музичку јавност, која ме је до тада познавала као класичног музичара и композитора електроакустичке музике, али и као извођача савремене и барокне музике писане за клавир и чембало. „Повратак коренима“ догодио се у мојим наступимо у џез ансамблима.
Свите за чембало и клавир настале ове године, представљају наставак ових мојих опредељења. Дух Леванта, верујем, сачуван је у делима за чембало писаним у стилу француског барока, али и у делима.темама писаним за клавир. Поштујући традицију народних музичара, импровизација је саставни (предвиђени) део ових композиција.
Милош Петровић

На програму концерта:

Свита за чембало бр. 2 (2009)
Ларго
Ларгхетто
Анданте
Модерато
Адагио
Аллегро
* прво извођење

Свита за чембало „Михаило из Пећи“ (1999-2009)
Сан Лаззаро
Михаило, будала!
Интерлудио
Ах, ко је он?
Интерлудио – Хамзина игра
Баш лепо је све!
Ко хоће самном?
Баш ништа није било
* прво извођење

Свита за клавир „Мала историја Леванта“ (2009)
Како је шејтан однео Колтрејнову душу у Мароко
Како се пробудио Коста Грк
Како су коњи издали своје господаре
Како се домислити Хаџи-Јакову
Како је заспала стара тетка Мердена
Како је страст пресликала лепоту
• прво извођење

Милош Петровић (Београд, 1952)
Свестране скативности овог уметника на подручју интерпретације (чембало, клавир, камерна музика) и композиције (електроакустична, џез и мултимедијална музика) донеле су му истакнуто место у савременом музичком друштву. Дипломирао је на клавирском одсеку ФМУ у Београду 1974. године у класи проф. Трбојевића и магистрирао на одсеку за чембало 1988. године у класи проф. Оливере Ђурђевић. Специјализовао је чембало у класи проф. Зузане Ружичкове на Музичкој академији у Прагу (1978), код проф. Рафаела Пујане у Гранади (1984), као и код проф. Игет Драјфус на Ацадéмие мусицале де Виллецрозе у Француској (1985).
Као соло чембалиста, наступао је са камерним оркестрима Душан Сковран и Про Мусица, са Београдском флхармонијом и Симфонијским орксетром РТС. Био је члан Београдског квартета. У земљи и иностранству (Француска, Немачка, Грчка, Шпанија, Чешка) одржао је бројне реситале са делима француског и немачког барока као и делима сваремених композитора.
Милош Петровић је компоновао низ дела сериозне музике: камерна, солистичка и оркестарска, у области електроакустике и џеза. Аутор је и две камерне опере Дерлад („Лес енфантес терриблес“) по роману Жана Коктоа 1971. године, и оперу Михаило из Пећи по истоименом ауторовом роману 2002. године. Дела су му извођена и снимана у земљи и иностранству на БЕМУС-у, Загребачком бијеналу, Опатијској трибини, у Канади, Немачкој, Мађарској и Француској. Објавио је 3 ЦД-а музике за чембало барока и 20. века, као и 9 ЦД-а са својим делима (сериозна музика и етно-џез).
Написао је збирку прича Левант над Левантом и романе Житије Мардарија монаха и Михаило из Пећи. У часопису „Бестселер“ објављује приказе џез и етно-џез издања, као и кратке есеје о музичком извођаштву и педагогији.
Професор је чембала и камерне музике на Факултету музичке уметности у Београду.