VII Festival čembala: Mikele Barki (Italija), Italijanski virtuoz na čembalu 18. veka

Sonate i koncerti na programu ovog resitala su kompozicije pisane za čembalo tokom jednog veka, na teritoriji muzičke Italije od Republike Venecije do Kraljevine Napulja.

U prvom delu koncerta stil je još uvek vezan za jezik i izraze baroka. Oba koncerta, traskripcije kompozicija Alesandra Marčela iAntonia Vivaldija, imaju tipičan oblik venecijanskih koncerata, trostavačni oblik Allegro-Adagio-Allegro. Koncert u de molu je Bahova transkripcija koncerta za obou i gudačke instrumente Marčela (La Cetra). Ova kompozicija je čuvena pre svega zbog laganog stava Adagio koji je Bah u transkripciji obogatio muzičkim izrazom velike ekspresivnosti. Koncert Vivaldija za četiri violine i gudačke instrumente, Bah je priredio za četiri čembala. Postoji i manje poznata adaptacija za samo jedno čembalo čija deonica sažima kompletan muzički materijal za jednog jedinog izvođača.
Sonata Benedeta Marčela, kojom koncert počinje, je kompozicija živahnog karaktera, sa povremenom pojavom fugata, tipičnog za „Sonata a tre“ te epohe.
Obe Skarlatijeve sonate krše donekle zakone baroka, predstavljajući se posebnim i virtuoznim jezikom, i u pojedinim momentima potpuno podleći karakteru narodnog melosa njegovog rodnog grada Napulja, koji je stalno prisutan u njegovoj muzici.
Pjetro Domeniko Paradizi je jedan od autora čija dela postepeno donose prelaz ka „galantnom“ stilu koji će svoj vrhunac dostići između 1760. i 1780. godine. Sonata br. 6 je jedna od primera muzičkog kvaliteta, lepote i harmonije Italijanske muzike tog doba. Napisana je u samo dva stava, oba brza, što postaje obeležje sonata autora koji dolaze.
Venecijanac Baldasare Galupi sa svojom sonatom br. 1, iz zbirke „Razonoda na čembalu“ (“Passatempo al Cembalo“) se odlučno orjentisao prema pre-klasičnom stilu. Prelep Andantino con espressione, bogat slatkom melodijom, predstavlja gotovo uvod u stil Mocarta.
Sonata Luiđija Kerubinija, koji je poznatiji kao operski kompozitor, je četvrta iz kolekcije od 6 sonata objavljenih u Firenci 1780. godine. Iako se u naslovu izdanja „Sonate za čembalo“ nigde ne pominje fortepiano kao alternativa, stil kompozicije se razvija u ovom pravcu, jer se,u tim godinama, novi instrument na principu rada čekića već raširio u većem delu Evrope.
Kompozicija kojom se koncert završava je jedna od sonata od Ferdinanda Gaspara Turinija, brešanskog muzičara koji je studirao u Veneciji. Sonata je deo kolekcije napisane rukom koja se čuva u biblioteci Brešanskog konzervatorijuma. I ova sonata je pridobijena „za čembalo“, ali je stil vise klavirski, usmeren ka instrumentalnom jeziku bliskom M. Klementiju. Poslednji stav je tema sa varijacijama. U početku varijacije su jednostavne, ali u poslednjim varijacijama tema se transformiše u veoma virtuozne figuracije, pisane sa brzim skalama i arpeđima za obe ruke.

Na programu koncerta su:

Benedeto Marčelo: Sonata u ge molu
1686-1739                Allegro – Allegro – Adagio – Presto

Alesandro Marčelo: Koncert u de molu (transkripcija J.S. Bah, BWV 974)
1673-1747                 Andante spiccato – Adagio – Presto

Domeniko Skarlati: Sonata u a molu, K 175 i Sonata be duru, K 545
1685-1757

Antonio Vivaldi: Koncert u a molu op.3, br.10 (transkripcija J.S.Bah, BWV1065 i M.Barki)
1678-1741          Allegro – Largo – Allegro

————————————————————————-

Pjetro Domeniko Paradizi: Sonata VI u a duru
1707-1791                              Vivace – Allegro

Baldasare Galupi: Sonata u ef duru
1706-1785              Andantino con espressione – Allegro assai – Allegro

Luiđi Kerubini: Sonata IV u ge duru
1760-1842        Moderato – Rondò,andantino

Ferdinando Gasparo Turini: Sonata V u ge duru
1745-1829                               Allegro cantabile – Adagio a imitazione Violoncello- Allegretto con variaz.