X Фестивал оргуља: Кристофер Стембриџ (В. Британија)

На програму су дела Кабезона, Габријелија, Букстехудеа, Фрескобалдија, Барија, Баха, Муфета и Скарлатија

Кристофер Стембриџ је студирао језике на Кембриџу и музикологију на Оксфорду. Добитник је награде Турпин као стипендиста Краљевског колеџа за оргуљаше. Након двадесет година педагошког рада на Националном Универзитету Ирске у Корку, одлази у Италију где тренутно живи и редовно држи мајсторске радионице о ренесансним оргуљама. Радио је као професор оргуља и чембала у Бреши (Сцуола ди Мусица Санта Цецилиа) и у Сијени (Аццадемиа Цхигиана). Последњих година путује широм Европе, Русије и Северне Америке где наступа и држи предавања и семинаре на универзитетима и конзерваторијумима. Недавно је почео да сарађује са ансамблом за рану музику Инсула магица из Новосибирска и да предаје чембало на Гњесин академији (Академия музыки им. Гнесиных) у Москви. Редовно посећује Јерменију, држи концерте и семинаре у Јеревану, Кијеву и Риги. Посебан домен његовог интересовања је италијанска ренесансна и рана барокна музика за клавијатурне инструменте. Стембриџ такође свира клавикорд и цембало цроматицо – чембало са 19 тонова у октави – реконструкција инструмента који је био распрострањен у Италији у позном XВИ веку. Заједно са Вилардом Мартином из Пенсилваније је направио реконструкцију деветанаестонотне интонационе клавијатуре сличне оној коју је предложио Декарт 1643. године. Његова дискографија обухвата ЦД издања: Музика за оргуље и чембало Мејонеа (Маyоне) (ЕМИ/Деутсцхе Хармониа Мунди – награђена од стране немачке критике); Музика за оргуље Андреа и Ђованија Габријелија на оргуљама Катедрале у Арецу из 1534. године (Сарx); Цонсонанзе страваганти, антологија наполитанске музике из 1600. године изведена на инструменту цембало цроматицо и оргуљама из XВИ века у Фиренци (Арс Мусици – номинација за награду Вивалди, Венеција); Wондроус Мацхине, антологија енглеске музике од XВИ до XВИИИ века изведена на оргуљама из XВИИИ века у Венецији (Qуилисима).
Тренутно снима комплетан опус Фрескобалдијеве музике за клавијатурне инструменте.

Програм концерта:

Antonio de Kabeson: Tiento primero tono
1510 – 1566

Đovani Gabrijeli: Canzona “La Spiritata“ (Venice, 1593)
c.1555 – 1612

Ditrih Bukstehude: Praeludium g-moll, BuxWV 163
1637 – 1707

Đirolamo Freskobaldi: Toccata Terza „da sonarsi alla levatione“ (Rome, 1627)
1583 – 1643

Džerald Beri: Sur les pointes (Dublin, 1981)
r.1953

J. S. Bah: Fantasia g-moll, BWV 542/1
1685 – 1750

Džordž Mufet: Passacaglia (Salzburg, 1690)
1653 – 1704

Domeniko Skarlati: Sonata in C, K 159
1685 – 1757

J. S. Bah: Praeludium und Fuge b-moll, BWV 544