Концепт: Љиљана Благојевић // Организатор: БИНА // Мото: Еин Арцхитект ист еин Маурер, дер Латеин гелернт хат – Адолф Лосс (Архитекта је зидар који је научио латински – Адолф Лос)
Архитекта НИКОЛА ДОБРОВИЋ 1897-1967.
Ове године се навршава педесет година од смрти великана југословенске архитектуре Николе Добровића. Интелектуални, стваралачки и педагошки допринос Добровићевог свеобухватног дела и његов утицај на стасавање и развој модерне архитектонске културе на нашим просторима, препознати још за његова живота, остали су мерило високих стандарда који се постављају пред архитектонско-урбанистичку струку до данашњег дана. О Добровићу су надахнуто писали и говорили не само његови верни студенти и блиске колеге, већ и светска архитектонска јавност. Поред значајног опсега досадашњих истраживања, дискусија и објављених радова, подсећање на Добровића у оквиру овогодишње Београдске интернационалне недеље архитектуре тежи да реактивира успаване потенцијале, наталожене у сложеним наслагама знања и искуства које нам је оставио. Кроз серију предавања и трибина, научни скуп и изложбу архитектонских радова инспирисаних Добровићевом архитектуром публика ће имати прилику да се укључи како у критичку реевалуацију незаобилазног опуса овог доајена југословенског модернизма, тако и у сагледавање могућности да његова мисао и дело остану у жижи интересовања стручне јавности као инспирација за садашње и будуће нараштаје архитеката.
Тања Д. Конли
Оригинално о Николи Добровићу: појмовник цртежа савремене архитектуре
Концепт: Љиљана Благојевић
Организатор: БИНА
Мото
Еин Арцхитект ист еин Маурер, дер Латеин гелернт хат. (Архитекта је зидар који је научио латински. – Адолф Лос)
Студијска изложба посвећена наслеђу архитектонског рада Николе Добровића (1897-1967), настала је у експерименталном, колаборативном процесу истраживања и пројектовања у радионицама „Архитектонски цртеж“ и „Излагање архитектонског цртежа“, које су са студентима и младим архитектама из Србије, Хрватске и Швајцарске водили Немања Зимоњић у сарадњи са Јосипом Јерковићем, односно Милица Лопичић уз консултантско учешће Љиљане Благојевић и БИНА тима: Ружице Сарић, Данице Јововић Продановић и Јелене Ивановић Војводић. Почев од представљања идеја и полазних концепата учесника на припремном састанку у децембру 2016, након уводних предавања „О архитектонском цртежу“ Немање Зимоњића и „О архитектури Николе Добровића“ Љиљане Благојевић, на првој радионици учесници су кроз пројект и цртеж истраживали две Добровићеве куће на острву Лопуд у Хрватској: вилу „Весна“ (пројект 1937; изграђена 1939) и нереализовани пројект његове куће за одмор из 1965. године. На радионици која је уследила, учесници су се бавили испитивањем изложбеног простора, концепта, поставке и техничким аспектима изложбе. Коначни цртежи приказани на изложби даље су развијани уз редовне консултације са руководиоцима радионица.
Учесници радионица и аутори радова на изложби: Александра Башић, Валентин Биллхардт,Милена Бухвалдер (Буцхwалдер), Кај Бирер (Каи Бüхрер), Тури Цолqуе, Луцио Крињола (Луцио Цригнола), Тихомир Дичић, Андреа Ђорђевић, Цаспар Грüтзнер, Стефан Илић, Јелена Ивановић, Ирена Ивовић, Сара Јеверичић, Никола Кашић, Јелена Којић, Јована Ковачевић, Пиет Кретсцхмер, Марина Крчалић, Јана Кулић, Даница Лечић, Младен Милиновић, Јоханна Нагел, Мила Недић, Цхристопхер Неуwиртх, Лука Николић, Милица Николић, Марија Марић, Мирјам Марти (Мyриам Марти), Александра Митковић, Маx Обермарк, Милан Остојић, Маја Перуничић, Алекс Шмид (Алеx Сцхмид), Мортен Сцхрöтгенс, Урош Стојадиновић, Јулијан Векерлин (Јулиан Wäцкерлин) и Лисанне Wингелс.