ZELJKO MANDIĆ, Neobična mesta, fotografije

Nakon suzdržanih otkrivanja prostora kroz klasičan pristup likovno atraktivne crno-bele fotografije, u najnovijoj seriji „Neobična mesta“ Mandić pronalazi svoj pravi izraz.
Iako fotografije Željka Mandića odišu duhom i estetikom slavne Dizeldorfske akademije, mislim da on nikada nije bio u Dizeldorfu. Studirao je u Beogradu, na Fakultetu dramskih umetnosti, i to kameru a ne fotografiju. Njoj se potpuno približio tek na master studijama na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Nakon, rekla bih, suzdržanih otkrivanja prostora kroz klasičan pristup likovno atraktivne crno-bele fotografije, u najnovijoj seriji „Neobična mesta“ čini se da je pronašao svoj pravi izraz. Suzdržanost je ostala samo u prigušenom koloru, skoro monohromatskom, dok je sam prostor na fotografijama dobio širinu, iako ne i dubinu, sugestivnu atmosferu i neverovatnu tišinu.
I usred te tišine na izgled se ne dešava ništa osim bezljudnih prizora pejzaža, najčešće urbanih. Međutim, upravo ta tišina dozvoljava dugo i sporo „čitanje“ fotografija na kojima se mešaju prizori prirode i urbanog s naglaskom na „problem“ koji se javlja na svakoj fotografiji. A problem je u tome što svi ti prizori deluju apokaliptično, kao pred umiranje ili nestajanje jer njihova čudna i poluraspadnuta forma kao da više nema namenu i svrhu. Čini se da nešto što je davno započeto ostaje zarobljeno u zaboravu i nekorišćenju dok priroda polako širi svoje pipke i menja strukturu betona, žice, cigle…

Iz teksta Prizori tišine mr Ivane Tomanović

Željko Mandić (1964, Novi Sad) je diplomirao kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Postdiplomske studije završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu – Studijski program fotografija.
Kao direktor fotografije snimio je desetak kratkometražnih i jedan dugometražni igrani film, kao i desetak dokumentarnih filmova prikazanih na filmskim festivalima u zemlji i inostranstvu. Režirao je i snimio više dokumentarnih filmova i autor je dva video rada. Učestvovao je u realizaciji preko dvadeset umetničkih projekata. Jedan je od osnivača i urednika alternativnog kulturnog centra Fabrika u Novom Sadu (1993–1998). U oblasti primenjenih umetnosti proizveo je više od sto radova iz oblasti fotografije i komercijalnih TV sadržaja. Učestvovao je na više od deset kolektivnih izložbi fotografije, kao i na jednoj samostalnoj – „Slike iz podzemlja“, Blok galerija, Beograd 2016. Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Vojvodine (UPIDIV). U zvanju docenta predaje fotografiju na Akademiji umetnosti, Univerzitet u Novom Sadu.