ЗЕЉКО МАНДИЋ, Необична места, фотографије

Након суздржаних откривања простора кроз класичан приступ ликовно атрактивне црно-беле фотографије, у најновијој серији „Необична места“ Мандић проналази свој прави израз.
Иако фотографије Жељка Мандића одишу духом и естетиком славне Дизелдорфске академије, мислим да он никада није био у Дизелдорфу. Студирао је у Београду, на Факултету драмских уметности, и то камеру а не фотографију. Њој се потпуно приближио тек на мастер студијама на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Након, рекла бих, суздржаних откривања простора кроз класичан приступ ликовно атрактивне црно-беле фотографије, у најновијој серији „Необична места“ чини се да је пронашао свој прави израз. Суздржаност је остала само у пригушеном колору, скоро монохроматском, док је сам простор на фотографијама добио ширину, иако не и дубину, сугестивну атмосферу и невероватну тишину.
И усред те тишине на изглед се не дешава ништа осим безљудних призора пејзажа, најчешће урбаних. Међутим, управо та тишина дозвољава дуго и споро „читање“ фотографија на којима се мешају призори природе и урбаног с нагласком на „проблем“ који се јавља на свакој фотографији. А проблем је у томе што сви ти призори делују апокалиптично, као пред умирање или нестајање јер њихова чудна и полураспаднута форма као да више нема намену и сврху. Чини се да нешто што је давно започето остаје заробљено у забораву и некоришћењу док природа полако шири своје пипке и мења структуру бетона, жице, цигле…

Из текста Призори тишине мр Иване Томановић

Жељко Мандић (1964, Нови Сад) је дипломирао камеру на Факултету драмских уметности у Београду. Постдипломске студије завршио је на Академији уметности у Новом Саду – Студијски програм фотографија.
Као директор фотографије снимио је десетак краткометражних и један дугометражни играни филм, као и десетак документарних филмова приказаних на филмским фестивалима у земљи и иностранству. Режирао је и снимио више документарних филмова и аутор је два видео рада. Учествовао је у реализацији преко двадесет уметничких пројеката. Један је од оснивача и уредника алтернативног културног центра Фабрика у Новом Саду (1993–1998). У области примењених уметности произвео је више од сто радова из области фотографије и комерцијалних ТВ садржаја. Учествовао је на више од десет колективних изложби фотографије, као и на једној самосталној – „Слике из подземља“, Блок галерија, Београд 2016. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајна Војводине (УПИДИВ). У звању доцента предаје фотографију на Академији уметности, Универзитет у Новом Саду.