Звук модерне у Дому Штампе – О Василију Мокрањцу

Музички програм у оквиру програма 11. БИНА 2016 изводи пијаниста Владимир Глигорић
Пројекат Звук модерне промовише наслеђе модерне архитектуре на територији Београда на начин који није уобичајен у досадашњој пракси. Кроз серију концерата и перформанса који се дешавају у значајним објектима заштићеним као споменици културе, Звук модерне има за цилј да скрене пажњу шире јавности на стање баштине модерног покрета у архитектури. Пројекат је мултидисциплинарног типа, који користи медиј извођачких уметности за продукцију садржаја који преноси поруку непосредно, кроз интеракцију са публиком на концертима/перформансима, односно посредно, кроз аудио и видео материјал који ће бити израђен и поставлјен на сајт Докомомо Србија (преко YоуТубе канала организације) и доступан широј јавности. Докомомо тим организује концерте и перформансе у/испред клјучних објеката модерне архитектуре у граду. Овога пута Звук модерне представља зграду Дома штампе архитекте Ратомира Богојевића и дела композитора Василија Мокрањца.

Композитор Василије Мокрањац (1923–1984), представља једног од најболјих српских музичара протеклог века. Био је професор композиције и оркестрације на Музичкој академији у Београду и члан Српске академије наука и уметности. Централни део његовог стваралаштва сачињавају емотивно драматична симфонијска дела, као и композиције за клавир.

Архитекта Ратомир Богојевић (1912‒1962) је познат по бројним учешћима и наградама на конкурсима, пре и после Другог светског рата. Аутор је бројних дела на пољу архитектуре и урбанизма, међу којима су палата Одеон у Београду, зграда Каблара у Краљеву, регулациони планови Лесковца и Врњачке бање. Осим пројектовања, значајан је његов педагошки рад на Архитектонском факултету у Београду.

Зграда Дома штампе у Београду (1957–1961) представља Богојевићево најзначајније остварење. Њени архитектонски и урбанистички квалитети су представљали прекретницу за архитектуру Београда. Пројектована је за потребе Културног центра Београда, Градске читаонице, а представљала је место за окупљање новинара.

Пијаниста Владимир Глигорић (1979) је докторирао клавир на Факултету музичке уметности у Београду. Наступа као солиста у землји и иностранству. Године 2015. снимио је први солистички ЦД са делима савремених српских композитора. Виши је уметнички сарадник на Катедри за соло певање на ФМУ у Београду.

До.цо.мо.мо. Србија (Докомомо Србија) је национална секција међународне радне групе за документацију и конзервацију грађевина, места и целина модерног покрета у архитектури До.цо.мо.мо. Интернатионал. До.цо.мо.мо. Србија регистрован је у оквиру Друштва архитеката Београда (ДАБ) као национална радна група која окуплја архитекте, конзерваторе и историчаре уметности који се баве модерним покретом у архитектури и урбанизму Србије. Мисија До.цо.мо.мо. Србија јесте рад на едукацији јавности и популаризацији модерне архитектуре у Србији и иностранству, допринос заштити и обнови и борба против девастације модерне архитектуре. Тим задужен за реализацију програма: Јелица Јовановић, Владана Путник и Јелена Грбић.

Програм:
Василије Мокрањац Интиме
Пет прелудијума

Властимир Трајковић Емпромпти бр. 1
Емпромпти бр. 2