30. ФЕСТИВАЛ АУТОРСКОГ ФИЛМА У ДКЦ-у
⫸ 23 – 29. новембар 2024. године Фестивал ауторског филма ове године слави значајан јубилеј – своје 30. издање. Тридесети…
Дворана Kултурног центра Београда (ДКЦ) је биоскоп са најдужом традицијом континуираног активног рада у Србији. Бископ је основан 1963. године. Добар филм који држи до уметничког и аутентичног, премијере, међународни фестивали, тематски циклуси, предавања, радионице, разговори са ствараоцима и филмским стручњацима из земље и света, конференције за медије, информативни и визуелни материјали, одлике су филмског програма ДКЦ.
Биоскоп је почео да радом 19. октобра 1963. пројекцијом кратког анимираног филма Солиста Николе Мајдака и дугометражним играним Радопоље Столета Јанковића.
Прва уредница филмске редакције била је Марија Маринчић Мајдак.
Популарни филмски програм звао се Нон-стоп биоскоп и подразумевао је целодневни маратон филмова. Поред дугометражних, приказују се и кратки, документарни, анимирани филмови и филмски журнали. Викендом су приређивани матинеи за децу. Интересовање публике било је огромно.
Дворана Културног центра Београда налази се у згради Дома штампе, објекту који је уврштен у споменике културе Србије. Архитекта Ратомир Богојевић пројектовао је ДКЦ као изузетно модеран биоскоп за то време. Првобитна замисао била је да ДКЦ буде један од првих дуплекс биоскопа, али ова тада иновативна идеја никада није реализована и до данас је остала само једна биоскопска сала.
Прве ревије и циклуси филмова
За ревију најгледанијих и најбољих филмова приказаних у београдским биоскопима у претходној години, коју је Марија Мајдак бирала са филмским критичарем листа Политика Милутином Чолићем, може се рећи да је подстакла оснивање Феста.
Организоване су и специјалне пројекције којима присуствују глумци. Једној пројекцији која је дуго остала у сећању, присуствовао је и чувени холивудски глумац Берт Ланкастер.Златно доба биоскопа: тада је сваки десети Београђанин ДКЦ посећивао бар једанпут годишње.
Започети бројни циклуси филмова међу којима и Филмски критичар је изабрао и По Вашем избору, настао на основу понуде публици да са листе од 800 расположивих филмова изаберу своја три омиљена дела. Ови циклуси су показали да су се укуси најеминентнијих филмских критичара и публике тада увелико подударали.
„Мобилна екипа“ Дворане Културног центра Београда често је са 16мм пројектором, филмским ролнама и платном одлазила у школе, фискултурне сале, библиотеке и на друге локације предвиђене за јавна окупљања у оближњим и удаљеним местима организујући филмске пројекције. Овакав програм је доприносио подизању филмске културе, децентрализацији и популаризацији филмске уметности у оним срединама у којима биоскопа није било.
Криза биоскопа због развоја кућне видео технологије и пиратерије. ДКЦ под управом биоскопске мреже „Београд филм“, до 1994.
У годинама рата и међународних санкција, управу над ДКЦ-ом преузима дистрибутерско-продуцентска кућа ВАНС, до 2005. Упркос неповољној општој клими у друштву, Фестивал ауторског филма „Поглед у свет“ започет је у ДКЦ-у у сарадњи с Југославија филмом и дистрибутерско-продуцентском кућом ВАНС.
У оквиру Фестивала ауторског филма у ДКЦ-у гостују француска дива Софи Марсо и чувени пољски редитељ Анџеј Жулавски. Њих двоје су, након петооктобарских промена, прве звезде европског и светског филма које су дошле у Београд.
У години у којој је у нашој земљи забележен пад посете биоскопима рекордних 70 процената, ДКЦ је поново постао део програмске целине Културног центра Београда. Филмски критичар Небојша Поповић постаје уредник филмског програма КЦБ-а и, са главном уредницом програма Весном Даниловић, почиње изнова да креира филмски програм ове куће, сада под слоганом „БИОСКОП ДОБРОГ ФИЛМА”, који подразумева пре свега уметнички и ауторски филм високих професионалних стандарда. У ДКЦ-у се оснива и започиње фестивал ангажованог филма Слободна зона у сарадњи с Културним центрум РЕX / Фондом Б92. Оснива се и започиње фестивал кратких играних, анимираних и документарних филмова нордијских земаља Нордијска панорама у сарадњи с Фондацијом Балканкулт (одржаван до 2015).
ДКЦ постаје чланица међународне мреже Еуропа цинемас ДКЦ пружа подршку првом Међународном студентском филмском кампу Интеракција (до данас) у организацији НФЦ Филмарт, Пожега.
Одржано прво издање фестивала филмова на шпанском језику Шпански метар (до данас) у сарадњи с Институтом Сервантес у Београду.
Одржана прва Недеља финског филма (до данас) у сарадњи с Финском филмском фондацијом и Амбасадом Финске у Београду.
Нова ера: дигитална опрема у ДКЦ-у, међу првим дигитализованим биоскопима у Србији, али истовремено и онај у којем и даље могу да се пројектују филмови на 35мм траци. Одржан први Гоетхе Фест (до данас) у сарадњи с Гоетхе институтом у Београду.
Првих 50 година рада биоскопа обележио је између осталог и слоган Боље је у биоскопу! Бориса Миљковића.
Филмски редитељ Стефан Арсенијевић преузео је место филмског уредника, настављајући Поповићев концепт и развијајући га иновацијама. У наредним годинама периодично су га мењали гости-уредници Бојан Вулетић, Мелина Пота Кољевић, Маја Узелац и данас Иван Аранђеловић, остављајући свој печат. Одржан први Аустријски филмски фестивал (до данас).
Отворена Филмска галерија у фоајеу ДКЦ-а изложбом Грлом у јагоде – 40 година ТВ серије Срђана Карановића, пројекцијом на биоскопском платну свих 10 епизода серије и разговором аутора и глумаца са публиком. Успостављена и први пут додељена годишња Награда „Небојша Поповић“ за промоцију и критичко промишљање филмске уметности и културе, у сарадњи са још 9 оснивача из области филмске уметности. Награда носи име дугогодишњег уредника филмског програма ДКЦ (2005–2015).
У директном видео-линку на биоскопском платну ДКЦ-а, Дејвид Линч је одговарајући на питања београдске публике рекао да размишља о наставку рада на серији Твин Пикс, што су пренели сви светски медији. Било је то прво јавно појављивање култног редитеља од када се завршила 3. сезона серије Твин Пикс. (12. 9. 2017). Одржани први Дани израелског филма (до данас). Отварање изложбе Милена и последњи разговор Милене Дравић (1940–2018) с београдском публиком.
Биоскоп први пут након 57 година континуираног рада обуставља програм нa три месеца услед појаве вируса цовид-19.
Одржан први Фестивал румунског филма у сарадњи са Амбасадом Румуније у Београду и први Фестивал иранског документарног филма у сарадњи са Амбасадом Ирана у Београду.
У децембру 2023. године, у години када је обележено шест деценија континуираног рада ДКЦ као најстаријег активног биоскопа у Београду, Дворана Културног центра Београда добила је престижну награду мреже Еуропа Цинемас за најбољи биоскопски програм у у Европи. Такође је одржано и прво издање Фестивала неснимљеног филма.
⫸ 23 – 29. новембар 2024. године Фестивал ауторског филма ове године слави значајан јубилеј – своје 30. издање. Тридесети…
Млади документаристи из целог света стижу у Србију У организацији Независног филмског центра Филмарт у Пожеги ће током августа боравити…
Дворана Културног центра је на паузи од 19.7 – 26.8.2018., а наша екипа већ вредно ради на припреми новог програма…
Данијел (Данијел Отеј) среће случајно на улици старог пријателља Патрика( Жерар Депардје) и позива га у свој дом на вечеру…
Филм је прича о Паблу Ескобару (у његовој улози појављује се маестрални Хавијер Бардем) испричана из необичног угла, из перспективе…
Радња филма се одвија у Сантјагу у једном задимљеном, слабо осветљеном ноћном клубу. Oрландо, љубазни и добростојећи власник фабрике текстила…
Данијел (Данијел Отеј) среће случајно на улици старог пријателља Патрика( Жерар Депардје) и позива га у свој дом на вечеру…